ПРЕМИЈЕРНО У БЕОГРАДУ!
Представа АНАСТАС – дуодрама са три извођача у којој један лик говори, други свира, трећи пева.
Главни јунак је АНАСТАС ЈОВАНОВИЋ, први српски фотограф и двороуправитељ кнеза Михаила. Он свом саговорнику, музичару КОРНЕЛИЈУ СТАНКОВИЋУ, износи своју личну драму везану за догађаје на двору Обреновића. Централни мотив је одгонетање тајне једне песме, песме „Што се боре мисли моје“ коју је написао кнез Михаило, а компоновао Корнелије Станковић.
Ова представа осветљава Београд 19. века, личне односе међу члановима владарске породице, као и међународни статус тадашње Србије, а све то је сагледано очима особе из сенке која се у овом комаду обрачунава са собом, преиспитује своју улогу и одговорност у минулим догађајима.
Лик Анастаса Јовановића тумачи млади глумац ИВАН ПАНТОВИЋ, Корнелија Станковића – музичар БРАНИСЛАВ ЗАРИН, Љубицу Обреновић и Јулију Обреновић (које се оглашавају само певањем) – глумица ДУШИЦА НОВАКОВИЋ.
Текст и режију потписује ЗОРИЦА СИМОВИЋ.
Пројекат је подржан средствима Секретаријата за културу града Београда, а биће остварен у партнерској продукцији Удружења драмских уметника Србије и ГУАРНЕРИУСА, Центра лепих уметности Јована Колунџије.
Комад обилује до сада мање познатим подацима, анегдотама и историјским чињеницама везаним за контекст. Доноси раскошне боје времена, осветљава многе нивое приватног дворског живота, атмосферу тадашњег Београда као и богату бечку биографију Обреновића…
Централни мотив је одгонетање тајне једне песме, песме „Што се боре мисли моје“ коју је написао кнез Михаило, а компоновао Корнелије Станковић. Накнадним тумачењима песма се везује за забрањену љубав према Катарини, Михаиловој блиској рођаки. Међутим, овде је оповргнута та теза навођењем чињеница о датуму када је композитор од кнеза тражио дозволу да је компонује, а то је било 13. маја 1861. године када је Катарина била дете, а Михаило већ седам година у браку са Јулијом.
Анастас Јовановић био је Михаилов најбољи друг, двороуправитељ, човек из сенке који је много знао. Овде се заправо износи Михаилова лична драма из угла некога ко га је волео али није могао да га заштити од патње и преране смрти.
Гледаоци ће имати прилику и да сазнају у којим околностима су настали Његошеви стихови „Ћуд је женска смијешна работа“ и која је личност, највероватније, била инспирација за њих.
Ова представа је и аутономан уметнички чин, и час историје.
Анастас Јовановић је од детињства судбински везан за Обреновиће и овом приликом ће се осветлити многи занимљиви детаљи о династији, али и разоткрити силне предрасуде.
Једна од предрасуда је и често питање које постављају историчари позоришта – ко је наговорио књаза да сагради прву позоришну зграду у Крагујевцу. Није му био потребан наговор јер је Милош још као младић видео Дубровник, Задар, Трст и Венецију, доцније је две деценије живео у Бечу, био је један од најбогатијих људи тадашње Европе… Берат о наслеђивању кнежевске титуле купио је од султана са двеста килограма злата….
КРАТКЕ БИОГРАФИЈЕ УЧЕСНИКА
ЗОРИЦА СИМОВИЋ, драматург, дипломирала на ФДУ 1976. године. Аутор је већег броја позоришних и радио драма: Јелена,Вински кабаре, Баш Челик, Зидање Скадра, Луткарска библија, Ангелска соната.. . Неке од њих је и режирала.
Била је вишегодишњи позоришни критичар Трећег програма Радио-Београда, уредник сценских програма Дечјег културног центра Београда.
Четврт века води Драмски атеље Бајка у Новом Београду.
Чланица је Удружења драмских уметника Србије.
ИВАН ПАНТОВИЋ, глумац, дипломирао је 2006. године на Академији уметности у Београду, у класи професорке Мирјане Карановић. Играо је у великом броју представа Пан театра, Југословенског драмског позоришта, Битеф Театра, у телевизијским серијама, као и у многим самосталним пројектима.
БРАНИСЛАВ ЗАРИН, музичар, компоновао музику за позоришне представе, свирао је клавир у рок и поп групама, корепетирао у позоришним представама…
ДУШИЦА НОВАКОВИЋ, глумица, дипломирала је 2008. године на Академији уметности у Београду, у класи професора Небојше Дугалића. Чланица је ансамбла Позоришта на Теразијама. Играла је у многим представама, највише у мјузиклима, како у матичном позоришту, тако и у Атељеу 212, Мадленијануму…