У петак, 17. јуна 2016. године у 20 часова, у Центру лепих уметности Гварнериус одржаће се концерт камерне музике чланова Музичко оперско театарске организације МОТО, а на програму ће бити дела италијанског композитора Лучана Бериа.
Наступају:
Наташа Јовић Тривић, мецосопран
Јована Радовановић, клавир
Горана Ћургус, харфа
Александар Ружичић, флаута
Милош Драгић, кларинет
Мирко Црнојевић, виола
Марија Ненадовић, виолончело
Младен Васојевић, удараљке
Организатор: Музичко оперско театарска организација МОТО
Музичко оперско театарска организација МОТО окупља афирмисане уметнике који су посвећени идеји да класична музика, опера и театар постану доступни свим људима и буду део живота човека у Србији.
Наташа Јовић Тривић (мецосопран), првакиња Опере Народног позоришта у Београду, рођена је у Бањалуци где је завршила нижу и средњу музичку школу. Факултет музичке уметности, одсек соло-певање, завршила је у класи проф. Радмиле Бакочевић, у чијој је класи дипломирала 1996. године и магистрирала 1999. године.
Од 1997. године је стални члан Опере Народног позоришта. Носилац је награда из Фонда „Данице Мастиловић“ за најбољег студента соло певања, „Аните Мезетове“ за најбољег младог оперског певача и „Бисерка Цвејић“ за најбољу сценску личност у 1997. години. Добитница је неколико првих награда на такмичењима у земљи и друге награде на међународном такмичењу Музичке омладине, одржаном у Београду 1998. године.
На међународном такмичењу „Борис Цхристофф “ у Софији 2000. године освојила је другу награду жирија као и специјалну награду за најбољу интерпретацију, у Падови на такмичењу „Ирис Адами Цоррадетти“ одржаном 2004. године освојила је специјалну награду, а на такмичењу „Ријека Белцанто“ у Ријеци 2005. године, треће место. 1997. добила је Похвалу Народног позоришта за улогу Сметона у опери „Ана Болен“, Г. Доницетија, а 2008. године за улогу Шарлоте у Маснеовој опери „Вертер“. Награду УМУС–а за најбоље извођење у 2008. години добила је за улогу Шарлоте.
Учествовала је у извођењу великог броја вокално–инструменталних дела као што су Моцартов, Вердијев, Сен– Сансов, Супеов Реквијем, Мисе Баха, Бетовена, Хајдна, Стабат Матер Перголезија и Дворжака, Пасије и других. Извела је многобројна дела српских композитора Љубице Марић, Мирјане Живковић, Дејана Деспића, Рајка Максимовића, Душана Радића, Ивана Јевтића и других. Остварила је сарадњу са ансамблима РТС–а, Београдске филхармоније, Македонске филхармоније и другим. Гостовала је у Италији, Швајцарској, Грчкој, Румунији, Бугарској, Мађарској, Данској, Норвешкој, Црној Гори, Хрватској, Македонији, Босни и Херцеговини.
На оперским сценама је остварила улоге Кармен у опери „Кармен“ Ж. Бизеа, Шарлота – „Вертер“ Ж. Маснеа, у Вердијевим операма Ацучена – „Трубадур“, Амнерис – „Аида“ , Улрика – „Бал под маскама“, Фенена – „Набуко“, Мадалена – „Риголето“ као и Лаура – „Ђоконда“ А. Понкијели, Јокаста – „Едипус Реx“ Стравински, Олга- „Евгеније Оњегин“ Чајковски и друге.
Јована Радовановић (клавир), рођена је у Крагујевцу 1985. године. У родном граду је стекла основно и средње музичко образовање у музичкој школи „др Милоје Милојевић“ у класи професорке Наталије Томић. Образовање наставља на Националној Музичкој Академији Украјине „П. И. Чајковски“ у Кијеву у класи ванредног професора Јурија Кота које завршава 2007. године са највишим оценама. Исте године уписује мастер студије и завршава их 2008. године. Од стручне комисије Националне Музичке Академије Украјине добија препоруку за уписивање највишег степена студија за извођачке уметности – клавир, које је 2011. године и завршила. Своје професионално извођачко усавршавање наставља у октобру 2014. године када уписује докторске студије у области камерне музике на Факултету музичке уметности у Београду, у класи професорке Зорице Ћетковић.
Педагошку каријеру је започела 2008. године у Музичкој школи „др Милоје Милојевић“ у Крагујевцу где је током шест година са ученицима остварила завидне резултате на републичким и међународним такмичењима (око 50 награда, углавном специјалних и првих). Педагошку делатност од 2010. године шири и наставља на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу где сада предаје у звању доцента за ужу уметничку област Клавир.
Добитница је значајних награда на бројним домаћим и међународним такмичењима у Србији и иностранству (Италија, Швајцарска) у солистичким категоријама и као члан камерних ансамбала. Сарађивала је са признатим и еминентним пијанистима и музичким педагозима као што су: Јуриј Кот (Украјина), Валериј Сигаљевич (Француска), Ирина Алексејчук (Украјина), Жења Аубакирова (Казахстан), Иван Кучер (Украјина). Уметничку каријеру активно гради како на простору Србије тако и у иностранству. Наступала је у Македонији, Украјини, Француској, Белгији, Луксембургу, Немачкој, Кипру, Црној Гори и Босни и Херцеговини. Наступала је са оркестром „Уједињени гудачи Србије“ и солистом Матејом Маринковићем-виолина, као и на фестивалу „Мусица Сете 2013“ у Француској са Орцхестре де Цхамбре Унитед Стрингс оф Еуропе, Роyал Ацадемy оф Лондон и са солистом Љубишом Јовановићем-флаута, под диригентском палицом Франц Фонтцоуберте (Француска).
Горана Ћургус (харфа), рођена је 1976. године у Београду. Завршила је Музичку школу „Мокрањац“, дипломирала је 2000. године на Факултету музичке уметности у Београду. Магистрирала је 2008. Стално је запослена као соло харфисткиња Народног позоришта у Београду од 2001.године.
Дугогодишњи је сарадник Београдске филхармоније, Симфонијског оркестра РТС, Српског народног позоришта, Војвођанског симфонијског оркестра. Има богато извођачко искуство кроз сарадњу са ансамблима: ГО „Душан Сковран“, Београдски ансамбл за нову музику, Неw Момент ансамбл, Хор флаута „Београдска Сиринга“, Ацернус трио… Дуги низ година сарађује са првакињом Опере Народног позоришта у Београду Наташом Јовић Тривић и концерт- мајстором оркестра Опере Народног позоришта Едит Македонском.
Члан је музичко-концептуалне групе „Сецондхандерс“ која тесно сарађује са „Дах Театром“. Учествовала је у пројектима: Представа за музику (2009), Нежно, нежно, нежније (2011), 6 (нот со) еасy пиецес (2011), Иритације (2012), Три(п)бина (2014). Наступала је на фестивалима: Трибина композитора, Београдски фестивал харфе, Неw Момент Цампус, Дунав Фест Улм, Атински летњи фестивал, Трибина складатеља у Пули, Новогодишњи фестивал у Софији, Инфант фест, Фестивал Дах театра… Добитница је награде „Златни Анђео“ за најперспективнијег младог музичара (1994), Похвале Народног позоришта за изузетне резултате у раду (2008).
Аутор и извођач музике за документарни филм Марије Родић „Уточиште“ (2011), коаутор музичко-ликовне радионице, у оквиру уметничког програма Лаке Феста, „Дестилација“, за кориснике услуга ЈУ „Комански мост“, у Подгорици (2013). Организатор и водитељ радионице у Клиници за неурологију и психијатрију за децу и омладину, Београд, под покровитељством Секретаријата за културу града Београда (2013-2015).
Александар Ружичић (флаута), рођен је у Чачку 1974. године. Завршио је нижу музичку школу „др Војислав Вучковић“ у Чачку у класи проф. Кароља Марочика, а Средњу музичку школу „Стеван Стојановић – Мокрањац“ у Краљеву у класи истог професора 1993. године. Основне студије флауте је дипломирао 2002. године у класи проф. Миодрага Азањца на Факултету музичке уметности у Београду где завршава и специјалистичке студије камерне музике 2010. године у класи проф. Горана Маринковића.
Изабран у звање уметничког сарадника на ФИЛУМ–у 2012. године. Тренутно је студент друге године докторских студија камерне музике. Радио је као наставник флауте у музичким школама „Владимир Ђорђевић“ и „Петар Коњовић“ у Београду, професор флауте у музичкој школи „Др Војислав Вучковић“ у Чачку и уметнички сарадник на ФИЛУМ Крагујевац.
У Оркестру Опере и балета Народног позоришта у Београду је свирао као други флаутиста, у Симфонијском оркестру РТС–а као соло флаутиста и соло пиколо флаутиста, затим у Опери и театру Мадленианум, Позоришту на Теразијама. Сарађивао је са еминентним диригентима: Јован Шајиновић, Маурицио Арена, Валерији Пољански, Зубин Мехта, Јурији Алијев, Џулијан Рејнолдс, Роберто Гато, Владимир Крањчевић, Ангел Шурев, Милен Начев, Дејвид Порселајн, Анонија Џој Вилсон, Луц Келер, Младен Јагушт , Бојан Суђић, Станко Јовановић и многи други.
Гостовао је као соло флаутиста Балканске филхармоније у Сарајеву, соло пиколо–флаутиста Интернационалног оркестра у Монфалконеу, Италија, пројекат Медеа, соло пиколо флаутиста Интернационалног оркестра у Горици, Италија, соло пиколо–флаутиста Државног оркестра Републике Кипар.
Усавршавао се и код врсних педагога и уметника као што су: Јанош Балинт, Ирена Графенауер, Мишел Дебост, Тадео Коељо, Имануел Паји, Николо Мацанти, Дејан Гаврић. Члан је асоцијације флаутиста “Миодраг Азањац “ од њеног оснивања. Члан је Хора флаута “Сиринкс” чији је уметнички руководилац Братислав Ђурић. Један је од оснивача триа ВИЛЛЕ.
Милош Драгић (кларинет), рођен је у Београду, где је почео да учи кларинет у класи проф. Анте Гргина, а од средње школе наставио у класи проф. Миленка Стефановића где је дипломирао и стекао звање магистра 1999. године. Упоредо са студијама кларинета, студирао је и дипломирао клавир у класи проф. Јасмине Гавриловиић. Радио је као професор кларинета, клавира и камерне музике у СМШ „Др Војислав Вучковић“ у Београду од 1987. до 2005.
Био је ангажован као први кларинетиста тадашњег Симфонијског оркестра Уметничког ансамбла „Станислав Бинички“ од 1996. до 1998, и као први кларинетиста Позоришта на Теразијама од 1996. до 1999. Од 1998. је први кларинетиста Оркестра Народног позоришта у Београду, а од 2005. је ангажован и као први кларинетиста Опере и театра Мадленианум.
Аутор је транскрипције Сонате за виолину и клавир у А дуру Ц. Францк-а, коју је извео на солистичком конерту у Великој сали Коларчеве задужбине у Београду. Био је представник Србије на првој ЕуроЦасс конференцији кларинетиста и саксофониста Европе у Будимпешти 1997. Поред бројних солистичких и камерних концерата, наступао је као солиста са Симфонијским оркестром Уметничког ансамбла „Станислав Бинички“, и са Симфонијским оркестром РТС.
Мирко Црнојевић (виола), виолину је почео да учи са седам година. Нижу музичку школу завршио је код професора Владислава Бобића у школи за музичке таленте у Ћуприји. Током даљег школовања почиње да учи виолу, а Средњу музичку школу „Др Војислав Вучковић“ завршио је у класи професора Панте Величковића, код кога уписује студије на Факултету музичке уметности у Београду.
Као виолиста, добитник је награда на Репуличком такмичењу и такмичењу „Петар Коњовић“. Као камерни музичар добитник је награда на интернационалном такмичењу у Стрези (камерни оркестар школе за музичке таленте), Јеунессес Мусицалес у Београду (камерни оркестар „Корнелије“) и Републичом такмичењу (Барокни квартет).
Био је стални члан „Српског камерног оркестра“ и камерног оркестра „Краљевски гудачи Светог Ђорђа“. Као хонорарни члан, сарадјивао је са Симфонијским оркестром РТС, Београдском филхармонијом, Уметничким ансамблом Војске Србије „Станислав Бинички“ и Опером из Марибора.
Од 2000. до 2012. био је стални члан Српског гудачког квартета „Мокрањац“ са којим је остварио велики број концерата у земљи и иностранству. Од 1998. је стални хонорарни сарадник Оркестра Опере и театра Мадленианум, а од 1999. године стални је члан оркестра Опере Народног позоришта у Београду, где је запослен на месту вође деонице виола.
Марија Ненадовић (виолончело) је рођена 1985. године у Београду. Нижу и средњу музичку школу завршила је у класи професора Љубомира Полојца у МШ „Др Војислав Вучковић“. Дипломирала је у класи професорке Сандре Белић на Факултету музичке уметности у Београду.
Усавршавала се на курсевима Ксеније Јанковић, Леонида Горохова, Пабла де Наверана, Луиз Хопкинс. Од 2007. године ради као оркестарски извођач у Народном Позоришту. Од 2009. године сарађује као оркестарски извођач у Опери и Театру Мадленианум.
Младен Васојевић (удараљке), завршио је МШ Станковић и Факултет музичке уметности у Београду, класа проф. Мирослава Карловића. Стални је члан оркестра Опере Народног позоришта.
Редовно наступа као сарадник оркестра Београдске филхармоније и Симфонијског оркестра Црне Горе. Наступа са многобројним камерним саставима.