CIKLUS AUTORSKE VEČERI
Muzičko -poetsko veče pijaniste i pesnika
DIMITRIJA NIKOLIĆA
Ponedeljak, 05. jun 2023. godine u 20 časova
Program: I. Žebeljan, L. v. Betoven, D. Nikolić, R. Vagner, R. Ščedrin, A. Skrjabin
Ulaz je slobodan uz obavezne rezervacije zbog ograničenog broja mesta:
info@guarnerius.rs ili 066/8028-368.
Dimitrije Nikolić rođen je 2002. u Zaječaru, gde stiče osnovno muzičko obrazovanje u OMŠ „Stevan S. Mokranjac“ završivši, kao đak generacije, dva odseka – klavir i klarinet.
Godine 2017. dolazi u Beograd kako bi nastavio svoje muzičko školovanje – upisuje se na klavirski odsek SMŠ „Josip Slavenski“ u klasi prof. Slavice Petrović. Kao srednjoškolac osvaja mnoge nagrade na takmičenjima republičkog i međunarodnog nivoa, od kojih izdvajamo: prvu nagradu i laureat na Internacionalnom takmičenju „Davorin Jenko“ 2020. i prvu nagradu na Republičkom takmičenju muzičkih i baletskih škola Srbije 2019. godine. Pored solističkih nastupa, Dimitrije aktivno izvodi i kamernu muziku – sa saksofonistom Matejom Blažićem svirao je u duu „Aventus“ koji je proglašen za laureata „Kamerata“ festivala u Paraćinu 2020. godine; duo osvaja i prvu nagradu na Republičkom takmičenju muzičkih i baletskih škola Srbije 2021. godine. Iz srednje muzičke škole izlazi sa specijalnom nagradom „Ivan Petković“ za najbolji diplomski koncert. Pored klavirskog, završava i teoretski odsek.
Godine 2021. kao prvi na listi upisuje Fakultet muzičke umetnosti na Katedri za klavir – u klasi prof. Lidije Stanković, a već tokom svoje prve godine osvaja prvu nagradu na II internacionalnom takmičenju „Memorijal Matusja Blum“ u Sarajevu. Trenutno je na drugoj godini studija.
Nastupao je u Velikoj Dvorani Kolarčeve zadužbine, Narodnom Pozorištu, Galeriji Artget, Muzičkoj Galeriji Kolarčeve zadužbine, Narodnoj biblioteci Srbije, Gvarnerijusu, Italijanskom Institu za kulturu…
Usavršavao se kod značajnih profesora iz zemlje i inostranstva, kao što su Natalija Trulj, Nataša Veljković, Nenad Kačar…
Kao mladi pesnik, osvojio je drugu nagradu na konkursu „Brankova pohvala svetu“ 2021. godine, a ove godine u martu, objavio je pesnički prvenac „Sentimentalitet“ u izdanju Brankovog kola, o kojoj Nenad Grujičić, urednik i recezent, piše: „Nesvakidašnja lepota i snaga poezije izbijaju iz ovog rukopisa, sa začudnom zrelošću i iskustvom koje dolazi iz vidovitog onkraja, iz urođene matrice talenta. (…) Ima nešto od dedinčevske potrage i lutanja za „javnom pticom“, za ženom i pesmom u isti mah, lepotom i nadahnućem, u svakom trenutku, svugde i svagda; ali ima nešto i od miljkovićevske opijenosti ženom-pesmom, mrtvom dragom: „uzalud je budim“. Na sceni je, dakle, zanos u slavljenju žene i pesme, koji je u isti mah predstavlja inicijalnu motivaciju, a potom i samu inspiraciju. Susrećemo se sa poezijom posve mladog autora koji ne prestaje da nas iznenađuje iz pesme u pesmu – nema loše, i sve je na kraju knjiga za sebe – kolekcija pesama koherentnog tematsko-motivskog kruga i ujednačenog (otkrivenog) stilsko-jezičkog izraza koji pleni svojom neumornom virtuoznošću.“
Ljubitelj je kinematografije, slikarstva i filosofije, kolekcionar je knjiga i ploča, a u slobodno vreme – komponuje.
Program:
„Minijatura“ Isidora Žebeljan – „Dark Velvet“
„Guslar“ Ludvig van Betoven – Sonata op. 31 br. 2 d-moll I stav
„Ostaci sveta“ Dimitrije Nikolić – Prelid (za Lidiju)
„Smrt Pesme“ Rihard Vagner – Izoldina ljubavna smrt
„Iz dana u dan“ Rodion Ščedrin – Preludijum br. 13
„Ljubavna pesma“ Aleksandar Skrjabin – Sonata br. 4 Fis-dur
Sergej R.
„sestra Muzike je Poezija,
a njihova majka je Tuga.“
mrtav je samo onaj koji je zaboravljen
od čula nekih prostih raspoređenih
na četiri strane sveta
kao kroz četiri godišnja doba
mrtav je onaj koji diše ali vazduha nema
čiji se zubi od slonovače više ne kreću
kroz prostor sažvakan i ispljunut
i osećam: jedna nova tuga zvaće se po tebi
noći prerano pala prerano ustala
ako je muzika dovoljna za život
hoće li ceo život biti dovoljan za nju
ili će sve na svetu nositi nova imena
a poznate stvari postati strane i čudne
kao u snu gde sve dobija oči gde ništa
nije razgovetno gde je sve levoruko
a ruku nigde
o umorne slepoočnice po kojima lutam
evo ptice koja mi crta krugove unutar uha
ptice pobrkane i nežne
ptice koja ne raspoznaje budne i usnule
dok se u tebi gomila nešto dvaput rečeno
vidim te kako dremaš negde ispod vazduha
vidim gužvu u tvom taktu i ljude nalik na
note koje si po Njenoj beonjači rasporedio
vidim tebe i Nju i nešto što liči na ljubav
vidim tvoje ime tu jedinu stvar o tebi
koja ima početak i kraj
jer sve je drugo beskrajno
vidim tvoje ruke koje se šire van pogleda
u neke druge vazduhe sporedne
neispitane od strane nauke i poezije
vidim tebe kako ih gledaš
i govoriš im:
drage moje ruke
zbogom
zbogom
drage moje ruke